Istraživači iz Bohuma, Duizburga, Esena i Amsterdama dokazali su u svojim studijama da su dodiri naročito efikasni u ublažavanju bola, depresije i straha.
Ljudima je fizički kontakt nepohodan da bi ostali zdravi, a prijatan dodir pomaže i kod bolesti jer ublažava bolove, depresiju i strah. To potvrđuje i nauka, piše DW.
Prema rezultatima studije, meta-analize podatka više od 10.000 ljudi, naučnici su došli do zaključka da dodiri generalno pozitivno utiču na zdravlje, pod uslovom da su obostrano prihvaćeni i prijatni.
Neurološki, deo mozga gde se obrađuju osećaji kože direktno je povezan sa amigdalom, poznatom i kao moždani centar za strah, područjem u kome strahovi nastaju i obrađuju se. Dodiri smanjuju oslobađanje hemikalija koje izazivaju stres.
“To je deo osećaja prijatnosti i opuštanja”, kaže profesor Martin Korte, neurobiolog sa Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu u intervjuu za ARD.
Takođe, prijatan dodir kože smanjuje oslobađanje stresnih hormona adrenalina i noradrenalina – ljudi se smiruju, srčani ritam usporava, a pritisak se merljivo snižava.
Odraslima prija i (poželjni) dodir nepoznatih, pa i robota
Kod odraslih, kaže psiholog i autor studije Julijan Pakhejzer, nije toliko važno da li dodir dolazi od poznatih ili nepoznatih osoba, na primer prilikom masaže. Ključno je da se pokrene lučenje hormona “maženja” – oksitocina.
“Sve dok se taj hormon luči, čini se da dodiri uvek imaju pozitivan efekat na zdravlje. A hormon počinje da se luči već nakon 15 do 20 sekundi dodira. Ne mora to biti masaža od 20, 30 ili čak 60 minuta – što mnogi ljudi ni ne mogu sebi da priušte. Bitnija od dužine je učestalost dodira”, objašnjava Pakhejzer.
Maziti samog sebe – ne funkcioniše, kaže neurobiolog prof. Martin Korte.
“Jer mozak prenosi motorni program potreban za samododirivanje na mali mozak, koji tada smanjuje aktivnost u somatosenzornom korteksu”, dodaje on.
S druge strane, dodiri robota, plišanih igračaka ili jastuka imaju dokazano pozitivan efekat, iako ne tako snažan kao dodiri ljudi.
Martin Korte objašnjava da ljudi reaguju na dodire sve dok su nežni i slični onima koje pruža drugi čovek. I veoma je važno da dodiri robota ne budu potpuno predvidljivi.
Psiholog iz Bohuma, Julijan Pakhejzer, u ovim rezultatima vidi veliku priliku. S obzirom na sve starije stanovništvo i stalnu nestašicu osoblja u domovima za stare, ovakva pomagala mogu biti dobar dodatak za poboljšanje zdravlja stanovnika tih ustanova.
Međutim, Pakhejzer savetuje da oni koji imaju priliku povremeno zagrle prijatelje ili članove porodice to i učine. Ne samo zbog emocija, već i zbog zdravlja.
