Paradajz je tokom leta omiljena namirnica, a najviše ga jedemo u kombinaciji sa crnim lukom i krastavcem. Sada je trenutak da probate nešto novo i lepše, a ukus će vas potpuno oduševiti.
Tajna ove salate je u jednom sastojku. Nikada ne biste mogli pretpostaviti, ali ako dodate lisitiće sveže mente u paradajz, dobićete ukusno letnje jelo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Osim što je ukusan, ne smemo zaboraviti i na zdravstvene dobrobiti paradajza.
Donosimo vam recept za posebnu paradajz salatu – možete je jesti kao obrok ili kao prilog glavnom jelu.
Sastojci:
- Paradajz – 1 kg.
Slatka paprika – 2 komada
Peršun – 2 veze
Mirođija – 1/2 veze
Nana – 3-5 listova
Beli luk – 3-4 čena
Alkoholno sirće – 1 kašika
Biljno ulje – 4 kašike
Šećer – 1,5-2 kašičice
So – 1 kašičica
Ljuta paprika – po ukusu
Priprema:
Slatku papriku, bijeli luk, nanu, mirođiju ljutu papriku, sirće, biljno ulje, šećer i so ubacite u blender i mutite dok ne dobijete jedinstvenu smesu.
Operite paradajz, pa ga prelijte ključalom vodom i ostavite da odstoji 5-7 minuta, a zatim procedite i skinite kožicu sa paradajza. Zahvaljujući ovoj tehnici, paradajz će se mnogo brže marinirati. Isecite svaki paradajz na 4 dela.
Paradajz ubacite u posudu u kojoj ćete služiti salatu i redajte po slojevima. Svaki sloj prelijte dobijenom marinadom i posipajući peršunom.
Pokrijte salatu folijom i ostavite da se marinira 2 sata na sobnoj temperaturi, a zatim dobro izmešajte i stavite u frižider preko noći.
Paradajz – izvor vitamina i vlakana
Nemojte da vas pokoleba to što gotovo 95% paradajza čini voda, jer ovo povrće sadrži ogromnu količinu vitamina, minerala i drugih hranljivih materija.
Paradajz je bogat vitaminima A, C, K, B6, kao i folnom kiselinom i kalijumom. Osim toga sadrži i natrijum, tiamin, niacin, magnezijum, fosfor i bakar.
Da ne pominjemo činjenicu da je paradajz izvor dijetalnih vlakana i vode. Jedna šolja svežeg paradajza obezbediće:
Za lepu i zdravu kožu
Betakaroten u paradajzu (koji se takođe nalazi u krompiru i šargarepi) štiti kožu od štetnih UV zraka. S druge strane, i likopen, kojim paradajz obiluje, deluje kao prirodno sredstvo za zaštitu od sunca.
Koža sa visokim sadržajem likopena postaje mekša, a bore se zaglađuju. Pored toga, on štiti i od raka kože zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima.
Jedite paradajz – ojačajte kosti
Popularno crveno povrće sadrži kalcijum i kalijum koji pomažu u jačanju koštanog sistema. Osteokalcin, koštani protein, sintetiše vitamin K, kojeg ima puno u paradajzu. Osteokalcin veže molekule kalcijuma, ojačavajući tako koštano tkivo.
Druga važna komponenta koja služi ja jačanje kostiju je likopen. To je crveni pigment koji je prisutan ne samo u paradajzu, već i u drugom crvenom povrću. On blagotvorno deluje na koštani sistem i pomaže u borbi protiv osteoporoze – noćne more svake žene.
Upravo zato se ženama starijim od 40 godina savetuje da u svoju ishranu uključe više paradajza.
Snižava krvni pritisak
I još jednom o delovanju likopena na naš organizam. Pitate se šta još korisno može taj likopen da učini za naše zdravlje. Videli smo da može puno toga, ali treba napomenuti još jednu važnu korist – snižavanje krvnog pritiska.
Nedostatak kalijuma u našoj ishrani uzrokuje visok krvni pritisak. Takođe, na to mogu uticati i višak natrijuma, jer kalijum izbacuje natrijum iz tela. Paradajz pruža dovoljno kalijuma i snižava krvni pritisak.
Paradajz – idealan pomoćnik za dijabetičare
Još jedna od bitnih zdravstvenih koristi paradajza jeste to da on pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Odličan je izvor hroma i vlakana koji održavaju normalan nivo šećera u krvi.
Naravno, to ne znači da možete bez problema da jedete slatkiše ako je paradajz prisutan u vašoj svakodnevnoj ishrani. Zapamtite, važan je balans.
Protivupalna svojstva
Paradajz sadrži minerale koji sprečavaju pojavu zapaljenskih bolesti. Protivupalne supstance ne samo da smanjuju rizik od raka, već pomažu u uklanjanju bolova kod pacijenata.
Ovo povrće bogato je karotenoidima i bioflavonidima koji su moćna antiupalna sredstva. Pomažu kod umerenih do blagih hroničnih bolesti kao što su artritis i osteohondroza.
(sd.rs/pixabay)
