Brojna istraživanja su pokazala da je šoljica kafe svakog jutra dobra za creva.
Jutarnja šoljica kafe budi nas za ceo dan i takođe daje podsticaj milijardama „prijateljskih“ mikroba koji žive u sistemu za varenje. Prema sve većem broju istraživanja, postoje dokazi da jutarnja kafa može imati pozitivan efekat na crevne bakterije što dovodi do boljeg opšteg zdravlja, piše The Telegraph.
„Mikrobiomi se sastoje od niza „dobrih“ bakterija koje rade zajedno i pojedinačno na poboljšanju našeg zdravlja“, kaže nutricionista Nikola Šubruk.
„Smatra se da ovi mikrobi sve više doprinose našem metaboličkom zdravlju, kontroli težine i mentalnom zdravlju“, nastavlja Šubruk.
Korisna jedinjenja u kafi
„Kafa sadrži nekoliko jedinjenja koja deluju kao prebiotici, što znači da hrane probiotske korisne bakterije snabdevajući ih hranljivim materijama koje su im potrebne za rast i funkcionisanje“, ističe on.
Kofein koji se nalazi u kafi deluje kao stimulans, povećavajući broj korisnih bakterija u crevima što povećava raznolikost u našem sistemu za varenje.
Kafa takođe sadrži biljna jedinjenja koja se zovu polifenoli, koja se nalaze u biljnoj hrani, kao što su voće, povrće, bilje, začini, čaj, crna čokolada i vino.
„Polifenoli deluju kao antiinflamatorni antioksidans“, primećuje Šubruk. „Oni mogu pomoći u smanjenju rizika od raka neutralizacijom štetnih slobodnih radikala, hemikalija koje oštećuju ćelije“, dodaje on.
Smanjenje rizika od dijabetesa
Polifenol koji u kafi ima u izobilju je hlorogenska kiselina. Prema studiji iz 2020. godine, pacijenti koji su konzumirali kafu bogatu hlorogenskom kiselinom smanjili su rizik od dijabetesa tipa 2 i nealkoholne masne bolesti jetre. Naučnici su zaključili da je to verovatno povezano sa povećanjem crevnih bifidobakterija.
Utvrđene studije su takođe pokazale da je kofein dobar za vaša creva, stimuliše debelo crevo i dovodi do redovnog pražnjenja creva. Jedno istraživanje iz 1990. godine pokazalo je da su ljudi koji piju kafu morali da odu na nuždu 30 minuta nakon što su je popili, prenosi N1 Zagreb.
Koji je preporučeni dnevni unos kafe?
Nedavno istraživanje stogodišnjaka koji žive u evropskim plavim zonama „dugog života“ na Sardiniji i Ikariji u Grčkoj pokazalo je da skoro svi piju dve do tri šoljice crne kafe dnevno.
„Ako pretpostavimo da je prosečna šoljica kafe 220 ml, dve do tri su najbolja količina, dok je pet gornja granica“, ističe mikrobiolog Julija Kopčinjska.
Kopčinska napominje da, iako je kafa korisna, treba da vodimo računa o količini kofeina koju konzumiramo. „Maksimalna preporučena količina kofeina je 400 mg dnevno. Sve iznad 600 mg povezano je sa nesanicom i visokim krvnim pritiskom“, zaključuje on.
